NASE BABE PUTUJU

Prije cetvrt stoleca putuju dve babe Idjosanke u svet. Pripremaju salcice, krofne, mirodjije, prasetinu, puretinu, natovare svoje torbe i sedne u voz za .....
Bile su matore, tesko su sedele i sve su prezivele, u hladnim vagonima voza 17 sati, sve zbog ljubavi do svojih najrodjenijih. Zamislite, da imamo 17 sati vremena da se radujemo, da pricamo o tome, sto ocekujemo.
Krasna vremena, nemojte nikada nikome dozvoliti, da budete drukciji.
Koliko prica i pricica po vasem divnom Idjosu, koliko bla, bla, bla, na klupama izpred kuce. Koliko pitanja od setajucih Idjosana, mladih i matorih, kada su pred kucom sedela. Koliko radosti za jedne i druge.
Ne, ne, ja znam, da su danas nova vremena, ja volim ovo vreme ali postujem i ono staro. Bez preteklosti nema boducnosti.
Evo ga, u pravo vreme sam se setila. TAJ VOZ JE BIO "KOZARA EKSPRES"